Kultura Japana

Matađuro Jagju je bio sin čuvenog mačevaoca. Otac ga se, verujući da je sinovljev rad bio isuviše prosečan da bi dosegao majstorstvo, odrekao.

ako Matađuro otiđe na planinu Futara i tamo pronađe čuvenog mačevaoca Banzoa. Ali Banzo potvrdi očevu ocenu." Želiš da učiš mačevanje pod mojim rukovodstvom?", upita Banzo. " Ti ne ispunjavaš zahteve."

"Ali kada bih naporno radio, koliko bi mi godina trebalo da postanem majstor?", navaljivaše mladić.

"Ostatak života", odgovori Banzo.

"Toliko ne mogu da čekam", objasni Matađuro. "Rado ću proći kroz sve poteškoće, samo ako bi me ti učio. Ako postanem tvoj verni sluga, koliko bi to moglo trajati?"

"O, možda deset godina", popusti Banzo.

"Otac mi stari i uskoro ću morati da se brinem o njemu", nastavi Matađuro. "Ako bih radio daleko napornije, koliko bi mi vremena trebalo?

"O, možda trideset godina", reče Banzo.

"Kako to?", upita Matađuro. "Prvo kažeš deset, a sada trideset godina. Podneću sve poteškoće da postanem majstor ove umetnosti u najkraćem roku!"

"E pa", reče Banzo, "u tom slučaju ćeš morati da ostaneš kod mene sedamdeset godina. Čovek koji žuri kao ti da postigne rezultat, retko kad brzo uči."

"U redu", složi se mladić, najzad shvativši da je bio prekoren zbog svoje nestrpljivosti, "Slažem se".

Matađuru beše rečeno da nikako ne govori o mačevanju i da nikada ne dodirne mač. Kuvao je svome očitelju, prao sudove, spremao mu krevet, čistio dvorište, uređivao vrt, bez i jedne reči o mačevanju.

Prođoše tri godine. Matađuro je još uvek radio isto. Bio je tužan mislivši na svoju budućnost. Još nije ni počeo da izučava umetnost kojoj je rešio da posveti život.

Ali jednog dana Banzo mu se prikrade iza leđa i prestravi ga udarivši ga drvenim mačem.

Sledećeg dana dok Matađuro kuvaše pirinač, Banzo opet neočekivano iskoči pred njega.

Posle ovoga, Matađuro je morao i dan i noć da se brani od neočekivanih napada. Ni trenutak u danu ne bi prošao, a da nije morao da misli na ukus Banzovog mača.

Učio je tako brzo da je izazvao osmehe na licu učitelja. Matađuro postade najveći mačevalac u zemlji.

(Morihej Uešiba je izjavio da je na formiranje osnovnih stavova, kretanja i rada ruku u aikidou kako ga je on stvorio od presudnog značaja bila škola mača koju je pohađao kod učitelja Masakacu Nakajeme. Ta škola mača zvala se Jagju škola)